Jedna supena kasika luksuza i malo mirisa kafe

Mnogo puta pominnjane te '90. ali istina, inspiracija mnogim temama i diskusijama. Mi koji ih se (ne)rado sećamo kao da izazivamo zavist mlađem naraštaju koji je uskraćen za to jedno neprocenjivo iskustvo koje je mnoge učinilo ludima, a neke pak ojačalo. 

Kad pričam o tome mojim inostranim prijateljima osećam se onoliko moćno kao moj deda onomad kada je pričao o Solunskom frontu, s tom razlikom sto ja nemam ono silno ordenje na prsima.

I tako su moji srednjoškolski dani prosli u sankcijama, a da zapravo nisam ni razumela jasno značenje te reci. Kao u magnovenju, ali nikad veće kreativnosti, pogotovo što se u tom adolescentskom periodu živi "sa pola mozga". Kolike je tu maminih i tetkinih haljina, bluza i kombinezona prekrajano i naposletku unisteno.
Razmisljanja na temu kako nekom "skinuti" AIR MAX!!! Ccccc....

Potreba za šminkom, a nema se! Kompenzacija za rumenilo ili bronzer je bila mlevena kafa, a presovana varijanta je sasušeni soc iste. Malo brašna da se dobije svetliji ten (Ceca nam je ipak zadavala standarde iz ondasnjih njenih spotova), vrh spaljene šibice da se malo oblikuju obrve... 

A sad po klubovima večeri posvecene '90. Vrh!