четвртак, 13. јул 2017.

Otvoreno pismo osnivaču otvorenih pisama

Da ovo, prijatelju moj, pod patent registruješ ne bi li se koja boranija poput mene drznula da se aristokratskom, superiornijom terminologijom posluži.
A ja ću ti otvoreno, onako najotvorenije, reći da ne jedeš govna i da bi malo veći čovek bio da si svoj jezik pod celibat stavio.




Previše si se ti mrtvih nagazio da se dospe do pozicije šizofrenog paranoika što slobodu uživa i, da zlo veće bude, o slobodi medija odlučuje.

Da te podsetim

Dok se vi s tim vašim pismima izotvaraste (primećujem fali Carmina Burana u pozadini, dok spiker-poltron izdeklamuje PR tekst koji ni sam nisi uspeo da sročiš, ali ipak dostojan televizije čiji si ponosni vlasnik), da si 2000. godine uoči petooktobarske revolucije samovoljno dodelio sebi status suncokreta u svom Pinkomanskom carstvu i utemeljio moto "panem et circenses", neosporno ti je dobro išlo.
Raspisao si se Aristotele modernog kova, širokih shvatanja i još širih alternativa za egzistenciju sopstvenog dupeta...

Da te podsetim još malo

Sećaš li se, mirotvorče presveti, kako objedini čitav šljam i šund bivše nam i razjebane Juge i to na jedno mesto, mesto gde sam te čekala da dobijem jedan odgovor.
Sate sam provela u predvorju tvoje imperije čekajući odgovor na pitanje zašto sam otkaz dobila nakon 6 godina rada (za skromnu nadnicu), a momenta kada sam postala majka.
Čekala sam da se pojavi tvoje visočanstvo, da ne hvatam na dramaturgiju kako ti radiš, ali čekala dok mi je mleko curelo i to ono gorkog ukusa.
I nisam ja jedina kažnjena zbog teškog zločina što se usudih na majčinstvo, ali sam bila jedina tada koja je trebala odgovor, u vreme kada se na najgledanjoj nacionalnoj televiziji propagiralo pospešivanje nataliteta i rešavanje problema bele kuge koja hara Srbijom tvojom.

Zašto Željko?

Zašto smo svi zaposleni pri potpisivanju produžetka ugovora o radu istovremeno bili talački prisiljeni da potpišemo i blanko rešenja o otkazu?
Reći ću ti, gazdo, gorak ukus ostaje u ustima kada shvatiš da si kao roditelj nemoćan, nebitan. Mom si detetu, tek rođenom, podario majku punu očaja...

Do nedavno, akt o tvojim delima i tebi stajao je u zabačenoj arhivi, akt koji su novine tada bile voljne da objave, ali pod uslovom neimenovanja, a u ime medijske solidarnosti. Nisam pristala, naravno.

Ipak, nisu znali da se tvoja solidarnost poziva na bazu ličnih interesa tamo gde kumstva nemaju svetu konotaciju već čin profita.

I dok šibaš po šaku psihostabilizatora i antipsihotika, kao posledica Hajt afere, seksualnih uživanja sa društvenim nakazama i transvestitima... tvoj se rejting valjano uzdrmao, pa više ni baba Milojka sa Vrške Čuke koja veruje da su likovi turskih serija realni, ne pada na tvoje prosipanje moralnih ispada.




A ja te pitam sada...

Mirno li spavaš Mitroviću Željko, posle svega?