Mada ovo nije tema bloga, provocirana sam da ispljunem i ja koju bez cenzure.
O pvome se naširoko priča po salonima frizerskim i kozmetičkim, po kafićima i klubovima, pa i poslovnim objektima...
Ovo je zemlja "lepšeg pola" u kojoj je isti ugrožen, ali ozbiljno.
Scena 1.
Dok sam jedne prilike bila u nekom većem drustvu, upoznah jednu ženu. U neobaveznoj pričici, na moje pitanje čime se bavi, reče k'o iz topa "poslovnom pratnjom". To je delovalo kao da je bilo izrečeno sa ponosom, da sam se u prvi mah zapitala da l sam dobro razumela, ili to znači da ona nekoga poslovno prati?
Uredno razvedena, sa sinom u amanet od bivšeg, koji svojim rešenim statusom dobija i razrešenje svih daljih roditeljskih obaveza. Ovaj deo priče je već naširoko poznat. A taj sindrom poprimio oblik epidrmije, i vec prihvaćen kao uobičajeni koncept i milje.
A ona? Nije imala drugi izbor, ili...?
Scena 2.
Prilikom jednog od susreta sa mojom poznanicom, ispriča mi kako je dobila otkaz u jednoj firmi u kojoj joj plata nije bila od neke motivacije za životom. Razvedena, sama, sa ćerkom u iznajmljenom stanu... Rešenje...? Reče mi ga. Al' šta dalje, i ima li dalje??
A onda sam ovu temu počela da razlažem, i ovaj vid najstarijeg zanata pokušala da opravdam svom mozgu. Zatim sam videla da je u sve većoj ekspanziji i da od toga dalje nema. To je kraj i to je dno!
Hoće li neki Supermen od političara da otvori oči, ili će iskati kakvu pratnju u tom poslovanju (ako je već nisu iziskali)?
Scena 3.
Devojka 19 godina, zanat počela pre koju godinu. Gledam to mlado, ispunjeno silikonima, lice. U tom njenom pogledu nema više ničega osim Louis Vuitton-a i jos po nekog abortusa.
Scena 4.
Vrlo ljupka, svedena devojka, kulturnih manira, završava ekonomski fakultet... Završiće ga...
...I jos mnogo toga. Iz sveta poznatih jasno nam se šalje poruka što treba da dopre do nas običnih smrtnika, a ko je shvati, shvatiće...
Ima li onih jeftinijih za "jedno piće molim"? Pa draga moja "jača" polovino izboriste se za ovo. Molim.