Oprosti mi što ti praštam

Pošto mi je ovaj arhitekta odozgo napravio parodiju od života, istina, temeljenu na mojim željama, svatih da moram biti preciznija u obraćanju, matori je ozbiljan bukvalista.

Dakle, Boki, brate, ili ti je manjkao IQ-a za proteklih mojih 40 i kusur godina, ili si pošteno rešio da se smeješ.

Pre svega, da ti zahvalim na kiseoniku koji mi podari u teškim vremenima, te ostadoh živa uprkos kosidbi i seči knezova.

Hvala ti što me onomad ne spiči “tomahavk”, a i što nisam poreklom iz Sirije, pa da ne moram da prevalim dva soma kilometra da bih došla u Srbiju. Ja sam, bre, ovde rođena i nosim titulu “nebeskog naroda”.

Moram da izrazim zahvalnost i za sva iskustva kojima si me do puštene krvi, a ravno do koske, snabdeo, pa sad niko dugoročno ne mož’ da me prejebe da počivam u iluziji i blagostanju.

A lepo si se dosetio da mi regulišeš golu egzistenciju kad te zamolih, pa me zbilja ne ostavi nikada baš bez 50 kinti. Što jest’, jest’, ima se za ‘leba, plus aditivi - gratis.

E, da, dobro si izbalansirao da se od ovih GMO splačina, ipak, ne gojim udesivši mi nervni sistem na opasno eksplozivne frekvencije, a do ivice ludila (naglašavam ivice). Valja biti svestan dok se na živo radi lobotomija.

Jedno veliko hvala za sve poslate prijatelje, dušebrižnike, lajfkoučiste, specijalizante, savetodavce i sve one koji bi “to” mnogo bolje od mene...

Da ne zaboravim zahvalnicu za sve one leđne noževe što ih dobih od tebe i u saradnji sa onim tvojim pajtosom Amorom. Neizmerno ti hvala za sve nektare što si mi na srk dao, tek da im se uksusa setim. Zemlji sunca, mora i maslina, ali si me ipak vratio mom rodnom korenju. Tu sam valjda u svrsi komponovanja nove himne za otadžbinu moju, da je u srcu nosim. Jebem li ga, valjda ti znaš kojom sam greškom prirode zalutala na ove prostore gde ni buntovnik ne možeš biti k’o čovek?!

Hvala što sa dobranih 24cm spadoh na 5 (u erekciji), tek da ne zaboravim jevrejsku kletvu.

Sada da ti se izvinim za sve moje smrtne grehe koji me smrtnom i načiniše.

Izvini sto sam odabrala put brutalne iskrenosti da bi me nagradili epitetom bezbožnice, bogohulnice, prostakuše, drolexa...

Izvini što si me greškom bacio u zemlju patriota, a ja grešno posrnuh, pa se nekako osećam nesvrstano. Zapravo, niko me neće, ni moji, ni “tuđi”, iz ličnih, verskih, političkih, nacionalnih, srboljubivih, viznih i ostalih ubeđenja, pa nikome i ne pripadam.

Kako god da ti je ime, ko god ili šta god da si, da se razumemo, ne teraj me da turpijam ove očnjake spremna na fajt sa okolnostima u koje me bacaš. Daj neki time out, a da ne podrazumeva kvanititativni poremećaj svesti. Pusti me da predahnem od ovog prinudnog maratona koji nagoni da trčim za svojom dušom koju neka sila preti da isčupa.

Preciziraću, daj mira koji ne ovisi od valuta, novčanica, ni bitkoinsa.

Daj da se prirodna pojava eklipse ne komercijalizuje, da naučimo ponovo da volimo bez profita, da mi ne bude jedina životna misija da napustim Srbiju, da imam slobodu volje, misli i reči i da mi skloniš ovo trnje sa puta... i da primim platu.

Imam spisak vrlo koncizan, ali to moramo fejs tu fejs, ima tu i nekih intimnijih želja... Ispunjavam kriterijume budući da sam ljudsko biće od krvi i mesa i tek kojeg kubika sintetičkog filera da ispunim standarde mediokriteta.

Amin!