Od svih praznika i značajnih datuma, uključujući i 1. april, meni bi najbolje legao, ma kad bio, da postoji, Dan tišine.
Dan tišine bi po mojoj kreaciji bio svetski dan gde niko na planeti ne bi imao pravo da progovori i jednu reč uzimajući u obzir i medije, kao i privatne međusobne razgovore, gde bi telefoni bili ugašeni i svaki vid komunikacije onemogućen. Imali bi pravo samo da se oglasimo usled bola i da nam se jedino na taj oset odgovori. Tako bi i svoju decu naučili da nije uvek potrebno pričati da bi se razumeli. Shvatili bi smo, makar na trenutak, ko smo i ko su ljudi oko nas. Koliko se nepotrebih reči izbaci u jednom danu za to niko nije vodio statistike.
I DOK SLUŠAŠ SAMO SVOJE MISLI, šumove prirode i okruženja otvaraš vrata neke nove svesti. Probuditi se u danu tišine koji bi trajao 24h, bilo bi iskustvo koje iz ove perspektive ne može da se nasluti. Koliko bi opao procenat gluposti u samo ta 24h.
Ima dana kada ja sebi priuštim ovako nešto u meri u kojoj je to moguce, toplo preporučujem svima da ovaj trening povremeno upražnjavaju, za sada individualno...
Koliko samo stvari može
da se čuje kad se usta zatvore...
Нема коментара:
Постави коментар