Većina veza počinje nenadano i ne sluteći da će preći u neku dublju emociju, pa obično se ni scenario ne može predvideti, kao ni odgovor na "Zašto baš on/ona?".
Od provođenja izvesnog vremena na intrenetu, nertetko se dešava i ovakav vid poznanstava, a često je slučaj da taj neko ko nam je aktivirao senzor za "primiti se" i nije sa našeg podneblja. Mozak tada registruje samo onu vazduhoplovnu udaljenost gde kilometri dobijaju jednakost sa cemtimetrima i sve postaje possible.
Jedan od uobičajenih scenarija sledi:
Bilo mi je zanimljivo ćaskanje na nematernjem jeziku, a pri tom na nekoj slici mu se nazirao extra biceps i gle čuda, odlučio je da dođe da se upoznamo. Tu još do poslednjeh daha skuplaš razum koji naveliko zauzima oblik pokidane ogrlice sa sitnim perlama i ubeđujes sebe kako je to suludo, al Amor je već uzeo danak, jer se kolotecina i monotonija svakodnevnice povukla i ustupila mesto adrenalinu.
Vreme vam se odbrojava pešcanikom, dok ste proveli nezaboravne trenutke po noćnim klubovima i večere po restoranima, strasti do svanuća, pa i posle toga, već ste se našli na aerodromu sa "I'll miss you" izrazom lica.
I tu se vraćamo preteči ovog poznanstva. Alati sa interneta rade u korist ekspanzije emocija. Tu je slika na ekranu, tu je zvuk, al' dodir, miris i blizina ovde imaju neopravdane izostanke...
Konkurencija u vidu živih bića koja obitavaju ulicama se ne smanjuje, kao što se ni potreba za telesnim dodrom ne može kompenzovati. I kako konkurencija egzistira, jenjavaju poruke i pozivi što proističe iz iznenadnih obaveza.
"I miss you and love you" dobija neki ofucani oblik i polako biva zatvoren u neku fioku. Na posletku ostaje jedna strana kraj ekrana koja još uvek išcekuje da se zasvetli zelena tačkica na prozoru za chat...
Od provođenja izvesnog vremena na intrenetu, nertetko se dešava i ovakav vid poznanstava, a često je slučaj da taj neko ko nam je aktivirao senzor za "primiti se" i nije sa našeg podneblja. Mozak tada registruje samo onu vazduhoplovnu udaljenost gde kilometri dobijaju jednakost sa cemtimetrima i sve postaje possible.
FACE TO FACE
Od uzbuđenja prvog susreta, preko neverice da ste konačno face to face, i poimanja da se desilo nešto nesvakidašnje, kao da je kakav vanzemlajski oblik života sleteo baš u tvoje dvorište. A niko nije naslućivao takav sled događaja.Jedan od uobičajenih scenarija sledi:
Bilo mi je zanimljivo ćaskanje na nematernjem jeziku, a pri tom na nekoj slici mu se nazirao extra biceps i gle čuda, odlučio je da dođe da se upoznamo. Tu još do poslednjeh daha skuplaš razum koji naveliko zauzima oblik pokidane ogrlice sa sitnim perlama i ubeđujes sebe kako je to suludo, al Amor je već uzeo danak, jer se kolotecina i monotonija svakodnevnice povukla i ustupila mesto adrenalinu.
Vreme vam se odbrojava pešcanikom, dok ste proveli nezaboravne trenutke po noćnim klubovima i večere po restoranima, strasti do svanuća, pa i posle toga, već ste se našli na aerodromu sa "I'll miss you" izrazom lica.
I tu se vraćamo preteči ovog poznanstva. Alati sa interneta rade u korist ekspanzije emocija. Tu je slika na ekranu, tu je zvuk, al' dodir, miris i blizina ovde imaju neopravdane izostanke...
TEŠKO BREME
I sve tako do sledećeg susreta, a raspon tih perioda varira. Analiza nadvladava mir i spokoj, jer posle svakog "Bye babe, see you soon" strpljenje postaje teško breme, a logika postavlja pitanje "Kad?" posle kojeg usledi ono neminovno "Čemu sve?".Konkurencija u vidu živih bića koja obitavaju ulicama se ne smanjuje, kao što se ni potreba za telesnim dodrom ne može kompenzovati. I kako konkurencija egzistira, jenjavaju poruke i pozivi što proističe iz iznenadnih obaveza.
"I miss you and love you" dobija neki ofucani oblik i polako biva zatvoren u neku fioku. Na posletku ostaje jedna strana kraj ekrana koja još uvek išcekuje da se zasvetli zelena tačkica na prozoru za chat...
Нема коментара:
Постави коментар