Zahvaljujem roditeljima na mom postojanju, ikao se ja tu nisam ništa pitala. Ipak, uprkos svim pokušajima da me vaspitaju kao časnog građanina, ja sam podbacila. Učili su me kako se autoritetu treba povinovati, ali ja sam u kasnim godinama spoznala kvaziautoritet za koji mi manjka tolerancija.
Nisam pred sistemom povijala glavu, niti sam pršljenove učinila fleksibilnim. Nisam aminovala servirana govna za gutanje novopečene garniture rukovodioca i poslodavaca, niti sam pristajala prećutno da primam milostinju kojom mogu kupiti čitav stalak Orbit žvaka iz prosečno snabdevene trafike i po koji kondom da se ne zanesem u pospešivanju nataliteta.
Budite srećni, roditelji moji, što sa statusom crva kupusara koji se nije dokopao funkcije "hodača po mrtvima" i što mi DNK nije satkan od novčanica, imam makar slobodu govora, a da ne završim tesajući kamen na svetom Golom otoku, jer i njega su razjebali.
Hvala vladarima što me ubediše u moju nesposobnost plasirajući ISTINU da svi dobro žive, da niču nova radna mesta, da prosečna plata pokriva letovanja na Maldivima, zimovanja na Mont Everestu, škole golfa, kokaina za vikend, estetske intervencije za novouvedene standarde lepote, Lamborghini Sesto Elemento sa, vazda, punim rezervoarom i sićom od kusura za godišnju registraciju.
Ja sam srećna, imam privilegiju da opletem Žene u crnom, šizoidnu Milićku i ostalu bolumentu propagandista Evropske nam nedostižne unije, a da ne završim u bajbuku.
Budite i vi srećni što drugo nisam imala no da budem poslušna, ali ipak nepodobna, a lepo ste me ućutkivali...
Ja sam privilegovana što se moderna verzija robije primenjuje na slobodi, u 4 zida sopstvenog doma, izolacijom i to bez nanogice, a lobotomijom TV programa kojima me ubeđuju kako živim sasvim pristojno uz agorafobiju što mi pruži zonu komfora.
Dragi moji tvorci, da li je do disordines personae specifici ili do izostanka katarakte sa očiju, odlučiće moj društveni status. Mudre su glave osmislile da se po ostvarenim materijalnim dobrima čovek vreduje i etiketira, ali i da se istovremeno pita, otkud tolika socijalna otuđenost - paradoks zamke kapitalizma.
Napravili ste mi kičmu koja se ne savija, možete je samo lomiti.
Neću da plaćam zaostali dug banci, jer sam tim legitimnim zelenašima do sada kamatom donirala još, minimum, dva organa za Rokfelera (ako mu zafali rifreš).
Neću EPS-u da punim budžet sve dok me ne ovlaste kao posednika svih tramvaja i trolejbusa koji su, sudeći po računima, prikačeni na moj srtujomer.
Neću da radim, hoću da koristim benefite biroa i čekati da mi cenjena služba za zapošljavanje pronađe posao, te da se time moje ime provlači kroz buduće udžbenike istorije.
Hoću da imam obroke iz Skupštine, po skupštinskim cenama.
Hoću da primam prosečnu platu, ali onu o kojoj slušam na TV-u.
I neću da me terate da u raznim formularima birokratskog smeća ispunjavam stavku “državljanstvo”, jer ja državljanstvo nemam. Imala sam ga rođenjem u SFRJ, sada najviše pripadam nomadima, ali onima koji ostaju na istoj lokaciji, bez šanse da migriraju.
Kada dođe vreme da počivate, počivajte u miru, jer od čistoće mog obraza održaću fit formu.
Нема коментара:
Постави коментар