Mnogi me srboljubi navedoše da posvetim blog već ispisanoj temi - Tito. Ne verujem da će ovaj post biti od epohalnog značaja nad prosečnim srpskim umom, ali neka bude rezime jedne večnosti na koju se pozivaju, u negativnom kontekstu, ova deca što mašu s tri prsta i okačenim kokardama, a što vojsku služiše u obližnjem domu zdravlja.
Pre neko veče u vikend-klabing euforiji saznadoh da smo odneli neku sportsku pobedu (jebem li ga, u fudbal se ne razumem) pošto su se "gradski" džiberčići bacali po ulicama skakali na kola i pod kola, sa sve ona simbolična tri prsta koja bih im u pozadinu nabila, tek da znaju iz kog dela organa njihov patriotizam potiče. Jer da, Tito je kriv.
Kriv je Tito, umro nije!
Pored sveprisutne krivice i greha što je "rođen" (zapravo, nije tad, što mnogi njegovi hejteri i ne znaju) na rođendan Anastasije opljuvane Ražnatović koju nacija toliko oplevi iz meni nejasnih razloga (jer ako je do bahatosti, ima bahatijih anonimusa, pa još puknuti kompleksom što su u senci), kriv je Maršal što je to i bio - vođa, državnik.
Kriv je što se ni jednom do sad lideru nije priredio rođendan vredan onakvog sleta i štafete koja je putovala duž cele bivše Juge. A ko je okupio nesvrstane i odjebao ceo zapadni blok? Vuk, da nije? Zajebavao se sa crncima, azijatima i latinoameričkim zemljama.
Svakako je za osudu i to što kad je krepao njegova shrana je bila najveća sahrana u istoriji čovečanstva. Ej bre! Da li je krao? Dovoljno da zbrine svoje potomke, pametniji su njegovi sledbenici, jer ovde su u pitanju pokolenja. E moj Josipe, to ti Srbin ne prašta, što ga ne opljačka pa da te slavi?!
A da Srbin mozak ima svake bi smo godine ozbiljnu lovu ubirali samo na ime njegovo, toliko puta ispljuvano od strane triprstaša što ni u planu nisu bili i kada je skončao, a sad prepričavaju neke priče šatrofensera što ažurno deluju na devalvaciju edukacionog sistema.
Tito je brend, svidelo se to modernim rusofilima i ljubodražićima ili ne.
Ne kunem se da nije bilo njegovih duplikata, i ma koji od njih da je bio, hvala mu na makar onoliko bezbrižnog detinjstva. Ne osporavam ni jednu teoriju zavere i prihvatam ih kao moguće, niti ulazim u rodoslove i korenje, ali ponavljam, za mene je bio vođa sa punim značenjem te titule. Nazovimo ga i zlikovcem što napravi pomor među neistomišljenicima, ali napravio je i državu posle rata i to ciglu po ciglu. Danas su to njegovi politički naslednici sve razjebali, pokrali i uništili.
I nijedna revolucija ne povrati rasuto, neophodna je kolektivna revolucija svesti, jer moć rasuđivanja je sve samo ne racionalna.
I svi vi koji ste, ili koji još uvek onanišete na današnje "maršale" i one koje biste postavili da vas vode iz ponuđene garniture, ja bih vam se rado pridružila ako me ubedite da bi mi i jedan od njih pružio život dostojan čoveka ili makar pasoš cenjen u svetu.
