Amerika je država koja ima kraću istoriju od spiska
započetih ratova i vojnih intervencija, a kukavičluk i podmiklost su sinonimi
koji krase ovu najveću svetsku silu.
Ipak, kako je svoju moć demonstrirala uvek nad sebi
slabijim, njene su se misije tretirane kao mirovne i humanitarne. Zvuči kao
kakva parodija, dok su delovi sveta kojima je nanela štetu neprocenjive. Stradale su, mahom, civilne
žtrve, objekti, znamenitosti i institucije od vitalnih važnosti.
Sirija, Libija, Avganistan, Irak... Spisak je poduži, a
metode svrgavanja jakih i moćnih državnika, najblaže rečeno, sramno. Neka, za
primer, nikada ne isčezne iz sećanja mučno ubistvo Muamera el Gadafija.
Jedino još američki um može da konsruiše, po holivudskom
scenariju, lika – negativca kao što je Osama Bil Laden, i oformi čitavu jednu
terorističku jedinicu, kao validno opravdanje pred svetom za sledeće prljave intervencije,
a sve zarad profita.
Pre tačno 17 godina, i mi smo bili meta kompleksa nedostatka
istorije i tradicije. Naime, SAD je sa
svojim saveznicima NATO alijanse, čije se sedište nalazi , gle čuda, baš u
Briselu, krenula „mirovnu“ operaciju, nad Srbijom.
U tom periodu, na Srbiju je izručeno 15 tona nuklearnog
otpada.
Da se ne učini kako se bavimo teorijama zavere, ali
činjenica da i pored smena državnika Amerike i njene političke elite, ista se strategija
primenjivala i narednih godina, na raznim geografskim poligonima, sve do danas. Stoga je nesumnjivo da se finansije crpe i
„peru“ preko određenih korporacija i bankarskih sistema da bi se pospešila
indusrija oružja, savremenih tehnologija za uništavanje čovečanstva, jer često
kruži priča o depopulaciji stanovištva Zemlje.
Postavlja se pitanje, ko će i kad svemu ovome stati na put,
i zašto određene nacije uglavnom Istoka snose posledice?
Na malu balkansku državu Srbiju, od 24. marta do 10. Juna,
ispaljeno je preko 30.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, a posledice su
danas više nego očigledne.
Te godine su SAD, Nemačka, Engleska i Francuska kao vodeće sile bombardovale Jugoslaviju
grubo kršeći narodno pravo, Povelju UN i Helsinški akt, bez konsultacija
sopstvenih parlamenata, započele misiju pod nazivom „Milosrdi anđeo“ ili
„Plemeniti nakovanj“.
Milosrdno ili plemenito, celom je svetu moralo biti jasno da
je to bila crna rupa moralnosti.
Rasturanje Jugoslavije je bio dugo planiran proces još od
smrti predsednika bez ograničenja trajanja mandata - Josipa Broza Tita, sa
ciljem da se oslabe i destabilizuju regioni kojima bi oni danas upravljali i to
je fakat.
I kada bi na današnji dan uperili prstom u nas i optužili da
smo sami sebi oteli Kosovo, ko smo mi da bi se osmelili tvrditi suprotno?
Gladna i orobljena zemlja Srbija kojoj je borbena gotovost
na nivou zaprašivanja komaraca i koja je te ‘99. dobro upamtila vaspitnu
lekciju. Naučili smo da ćutimo i u nadi da će biti bolje, prihvatili novu
vladajuću garnituru koja je zapravo bila isplanirana nakon uspešno obavljene „mirovne“
misije, a koja će voditi Srbiju narednu deceniju. Povinovali smo se novom
svetskom poretku zvanom DEMOKRATIJA, iako ubrzo svesni da smo građani drugog reda
u sopstvenoj državi, koja je prestala da bude naša.
U kandžama robovlasnika na nama je profitiralo svetsko
tržište, crpeći sva prirodna bogatstva i jeftinu radnu snagu slomljene i
napaćene Srbije.
NATO, okupaciona sila fašista, omogućila je Albancima da
zaposednu teritorije naše zemlje i budu svedoci
podmuklog čina i našeg poraza.
Međutim, u srpskom NE, koje je više puta izrečeno
mnogostruko jačim silama, ima više veličine nego u čitavoj površini jedne
Amerike, a ko misli da je Amerika velika, neka kaže po čemu?
