Seks na eks ispod burke i hidžaba

Inače ne komentarišem statuse nepoznatih osoba na Fejsu, pa nisam to učinila ni u ovom slučaju. Ipak, prilično me iziritirala pojava površnosti koja satire društvene vrednosti jače od  EVD virusa, a pod naslovom MORAL I ETIKA. Hajde Marče Zucerberže, ja pomislih da bi mogao malo bolje da nas digitalizuješ!

Mnogi se mudraci ističu svojim dubokoumnim postovima, a ne odmiču dalje od "Vučiću pederu", rafalnih citata Andrića i Bukovskog (lično mi stil Bukovskog bolje leži), Hrebalajf promotera, gym umetnica nesrazmerno velikih guzica i ultra slim stručića... i tu se negde krug zatvara.

Kako je emocija doživela komercijalnu putanju daljeg razvoja, prožima se najpopularnijom društvenom mrežom u raznim formama: od hejta do potpune patetike, seksa, vođenja ljubavi i "stručnih" saveta bihviorizma ili reiki metoda.

Dakle, kad mi neko pošalje zahtev za prijateljstvo obično malo pročešljam Timeline, ne bih li izbegla pojave "Mačko, al' si zgodna, šta se radi?" na šta odgovaram da brojim pršljenove, jer je neki tabloid onomad "konstatovao" da ljudi sa negativnim rezus faktorom krvi imaju jedan više (?) Ova taktika za sjebavanje libida pokazala se kao veoma uspešna.

Potez očajnika, ili očaj poteza?

Naiđem ja tako na status naratora, mužjaka koji je opljuvao devojčice što slikaju svoje zadnjice u tangama, smelo i besramno! Navodeći precizne statistike koliko bi muškaraca procentualno opalilo snajku koja se drznula da okači pedu-selfi, a koji bi se broj usudio da je upozna sa rodbinom, pozivajući se na sopstvenu analitiku, isključujući površnost konstatacije, mudrac navodi domaćice do zuba zakopčane kao sinonim seksipila i damskog atributa.

Uzeću u obzir da upravo tip koji je na pojednim fotkama go do pojasa šeruje ove visokomoralne vrednosti.

Saglašavam se donekle, ali...

Ok, znam da izazivam revolt pojedinih čitalaca ovog bloga, ali argumentovaću, i to odmah, malo dubljom analizom.

Reče jednom neki narodnjak: Ulica rađa grešnike, svi smo mi jedni od njih

Standarde lepote i privlačnosti su postavili upravo muškarci! Kako? Kao lokaciju teme fokusiraćemo se na mamu Srbiju. Devojke su odavno shvatile da " svaka je žena lepa na svoj način" više ne pije vodu još od doba embarga. Sa druge strane, svaka jedinka traži sebi srodnu dušu, što za snošaj, što za zajednički život i u tim potrebama svi smo jednaki. Ali šta se desi kada lepši pol nadmaši brojčano muški deo populacije - stvara se podneblje idealno za šmekere na baterije, a takvih je pun k****!

Nisam li u pravu?

Možda i nisam, ako uzmemo u obzir ovaj domaći starletizam, jer ima njih koje odu korak dalje od samog fotkanja nage guze i tesnog bikinija, gde se ona prirodna fiziološka potreba da i monetizovati. Ali nisu one tema, već devojke koje su jednako željne pažnje, a nisu imale tu sreću da je dobiju, dok istovremeno egzistiraju one koje ispod skupocenih "burki" kriju sve PVC materijale namenjene šeicima iz Emirata za razne gimnastičke akrobacije. Pošten neki svet!

Poznavala jednu zakopčanu i poštenu, na rukovodećem mestu firme u kojoj sam radila...

Ima devojčica koje ne raspolažu zadovoljavajućim standardima fizionomijije i to je danas hendikep. Pa prijatelji moji, da i supermoći imamo, ne može svaka od nas da u krevetu zadovolji kao Lisa En, komunicira na nivou Margaret Tačer i  kuva kao Džejmi Oliver. Tvorac nam je i onako jeb'o kevu osudom da starimo i sazrevamo malo brže od vas.

Ja sam lično bivala meta predrasuda. A nije da nisam pravila "faulove" u kojima sam uživala i kajala se. Seks za jednu noć i još nekih fantazija koje su na stendbaju do neke prilike, ali apstinencije priličan period, iako se ovo kosi sa prvim navodima rečenice (shvatiće ga oni koji su zadržali moć udubljivanja u ovom instant vremenu). Da se ne pretoči ovaj post u neku težu filozofiju, reći ću samo: svaki je korak imao svoju svrhu, a u korake ubrajam i padove i saplitanja.

Dakle,  slikala se u bikiniju, ali i u garderobi. Ipak, poštovanje sam zadržala, prvenstveno sopstveno i stojim iza svake svoje reči/dela. Ne, nikako neću osuditi tu "internet vitrinu" lepih, preplanulih guza, kao i muških pločica i bicepsa, sve to ima svrhu postojanja, baš tu i baš javno... i neka je hetero!

Paradoks je u tome što bi većina  to uslikano dupe rado "ispeglala", a istovremeno obezvredila vlasnicu istog i to je interesantnost muškog poimanja. Basic instinct, a čast izuzecima!

Granice su se pomerile otkako je stupilo doba tehnologije, ekran trpi sve, a o pojavi onih dobrih muževa što slike svojih polnih organa šalju po inboksima gologuzih snajki dok im se supruge u drugoj sobi bave decom... u nekoj narednoj objavi.

Zato, ne pljujte sami sebi u usta,  jer gorak je ukus kad se od viška testosterona izgubi kosa...

By Blondie...

Fenomen "Tito je kriv" i teorija komunizma

Mnogi me srboljubi navedoše da posvetim blog već ispisanoj temi - Tito. Ne verujem da će ovaj post biti od epohalnog značaja nad prosečnim srpskim umom, ali neka bude rezime jedne večnosti na koju se pozivaju, u negativnom kontekstu, ova deca što mašu s tri prsta i okačenim kokardama, a što vojsku služiše u obližnjem domu zdravlja. 

Pre neko veče u vikend-klabing euforiji saznadoh da smo odneli neku sportsku pobedu (jebem li ga, u fudbal se ne razumem) pošto su se "gradski" džiberčići bacali po ulicama skakali na kola i pod kola, sa sve ona simbolična tri prsta koja bih im u pozadinu nabila, tek da znaju iz kog dela organa njihov patriotizam potiče. Jer da, Tito je kriv.

Kriv je Tito, umro nije!

Pored sveprisutne krivice i greha što je "rođen" (zapravo, nije tad, što mnogi njegovi hejteri i ne znaju) na rođendan Anastasije opljuvane Ražnatović koju nacija toliko oplevi iz meni nejasnih razloga (jer ako je do bahatosti, ima bahatijih anonimusa, pa još puknuti kompleksom što su u senci), kriv je Maršal što je to i bio - vođa, državnik.

Kriv je što se ni jednom do sad lideru nije priredio rođendan vredan onakvog sleta i štafete koja je putovala duž cele bivše Juge. A ko je okupio nesvrstane i odjebao ceo zapadni blok? Vuk, da nije? Zajebavao se sa crncima, azijatima i latinoameričkim zemljama.

Svakako je za osudu i to što kad je krepao njegova shrana je bila najveća sahrana u istoriji čovečanstva. Ej bre! Da li je krao? Dovoljno da zbrine svoje potomke, pametniji su njegovi sledbenici, jer ovde su u pitanju pokolenja. E moj Josipe, to ti Srbin ne prašta, što ga ne opljačka pa da te slavi?!

A da Srbin mozak ima svake bi smo godine ozbiljnu lovu ubirali samo na ime njegovo, toliko puta ispljuvano od strane triprstaša što ni u planu nisu bili i kada je skončao, a sad prepričavaju neke priče šatrofensera što ažurno deluju na devalvaciju edukacionog sistema.

Tito je brend, svidelo se to modernim rusofilima i ljubodražićima ili ne.

Ne kunem se da nije bilo njegovih duplikata, i ma koji od njih da je bio, hvala mu na makar onoliko bezbrižnog detinjstva. Ne osporavam ni jednu teoriju zavere i prihvatam ih kao moguće, niti ulazim u rodoslove i korenje, ali ponavljam, za mene je bio vođa sa punim značenjem te titule. Nazovimo ga i zlikovcem što napravi pomor među neistomišljenicima, ali napravio je i državu posle rata i to ciglu po ciglu. Danas su to njegovi politički naslednici sve razjebali, pokrali i uništili.

I nijedna revolucija ne povrati rasuto, neophodna je kolektivna revolucija svesti, jer moć rasuđivanja je sve samo ne racionalna.

I svi vi koji ste, ili koji još uvek onanišete na današnje "maršale" i one koje biste postavili da vas vode iz ponuđene garniture, ja bih vam se rado pridružila ako me ubedite da bi mi i jedan od njih pružio život dostojan čoveka ili makar pasoš cenjen u svetu.

Ameriko, srećna ti godišnjica mirovne misije nad Sbijom!

Amerika je država koja ima kraću istoriju od spiska započetih ratova i vojnih intervencija, a kukavičluk i podmiklost su sinonimi koji krase ovu najveću svetsku silu.

Ipak, kako je svoju moć demonstrirala uvek nad sebi slabijim, njene su se misije tretirane kao mirovne i humanitarne. Zvuči kao kakva parodija, dok su delovi sveta kojima je nanela štetu  neprocenjive. Stradale su, mahom, civilne žtrve, objekti, znamenitosti i institucije od vitalnih važnosti.

Sirija, Libija, Avganistan, Irak... Spisak je poduži, a metode svrgavanja jakih i moćnih državnika, najblaže rečeno, sramno. Neka, za primer, nikada ne isčezne iz sećanja mučno ubistvo Muamera el Gadafija.

Jedino još američki um može da konsruiše, po holivudskom scenariju, lika – negativca kao što je Osama Bil Laden, i oformi čitavu jednu terorističku jedinicu, kao validno opravdanje pred svetom za sledeće prljave intervencije, a sve zarad profita.

Pre tačno 17 godina, i mi smo bili meta kompleksa nedostatka istorije i tradicije. Naime,  SAD je sa svojim saveznicima NATO alijanse, čije se sedište nalazi , gle čuda, baš u Briselu, krenula „mirovnu“ operaciju, nad Srbijom.

U tom periodu, na Srbiju je izručeno 15 tona nuklearnog otpada.

Da se ne učini kako se bavimo teorijama zavere, ali činjenica da i pored smena državnika Amerike i njene političke elite, ista se strategija primenjivala i narednih godina, na raznim geografskim poligonima, sve do danas.  Stoga je nesumnjivo da se finansije crpe i „peru“ preko određenih korporacija i bankarskih sistema da bi se pospešila indusrija oružja, savremenih tehnologija za uništavanje čovečanstva, jer često kruži priča o depopulaciji stanovištva Zemlje.

Postavlja se pitanje, ko će i kad svemu ovome stati na put, i zašto određene nacije uglavnom Istoka snose posledice?

Na malu balkansku državu Srbiju, od 24. marta do 10. Juna, ispaljeno je preko 30.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, a posledice su danas više nego očigledne.

Te godine su SAD, Nemačka, Engleska i Francuska  kao vodeće sile bombardovale Jugoslaviju grubo kršeći narodno pravo, Povelju UN i Helsinški akt, bez konsultacija sopstvenih parlamenata, započele misiju pod nazivom „Milosrdi anđeo“ ili „Plemeniti nakovanj“.

Milosrdno ili plemenito, celom je svetu moralo biti jasno da je to bila crna rupa moralnosti.

Rasturanje Jugoslavije je bio dugo planiran proces još od smrti predsednika bez ograničenja trajanja mandata - Josipa Broza Tita, sa ciljem da se oslabe i destabilizuju regioni kojima bi oni danas upravljali i to je fakat.

I kada bi na današnji dan uperili prstom u nas i optužili da smo sami sebi oteli Kosovo, ko smo mi da bi se osmelili tvrditi suprotno?

Gladna i orobljena zemlja Srbija kojoj je borbena gotovost na nivou zaprašivanja komaraca i koja je te ‘99. dobro upamtila vaspitnu lekciju. Naučili smo da ćutimo i u nadi da će biti bolje, prihvatili novu vladajuću garnituru koja je zapravo bila isplanirana nakon uspešno obavljene „mirovne“ misije, a koja će voditi Srbiju narednu deceniju. Povinovali smo se novom svetskom poretku zvanom DEMOKRATIJA, iako ubrzo svesni da smo građani drugog reda u sopstvenoj državi, koja je prestala da bude naša.

U kandžama robovlasnika na nama je profitiralo svetsko tržište, crpeći sva prirodna bogatstva i jeftinu radnu snagu slomljene i napaćene Srbije.

NATO, okupaciona sila fašista, omogućila je Albancima da zaposednu teritorije naše zemlje i budu svedoci  podmuklog čina i našeg poraza.

Međutim, u srpskom NE, koje je više puta izrečeno mnogostruko jačim silama, ima više veličine nego u čitavoj površini jedne Amerike, a ko misli da je Amerika velika, neka kaže po čemu?

Čipovani da budemo, filofobiju da zapatimo

Zaboravila sam da igram bilijar i slikam uljem na platnu. Zaboravila sam i koje sam knjige pročitala, jer me o tome više niko i ne pita. Brojke zamenjuju slova, jer kodirani smo ciframa bankarskih računa, obimom struka, dupeta, bicepsa, visine, kilograma, lajkovima sveprisutnih vagina na društvenim mrežama... Ove merne jedinice, parametri vrednosti jedne individue, propisuju pravilo da se tema emotivnih vezivanja zamenjuje neobaveznim konstatovanjem vremenskih prilika. A kako je kod vas na Kmačatki?

Moet Aliexpres-om

Šatro bolji smo ljudi, oguglali na prosjake i beskućnike, a veliki značaj pridali zbrinjavanju napuštenih životinja. Mamini sinovi, kraljevi noćnih klubova „puknu“ po 5 glava za veče, tuširajući se Moetom čija je etiketa bitnija od ukusa. „Ispravljau“ se po toaletima, pokup(uju)e po koju drolex iz kaveza za đuskanje sa ciljem da imaju sutra o čemu da ćaskaju svom fancy klubu „prijatelja“, takođe odraslih uz porno sajtove. No, nezadovoljstvo srazmerno stremi amplitudom u usponu.

Jer, mašta se može naručiti putem eBay-a, dok bestseleri po knjižarama propagiraju neprimenjivu filozofiju u već nefunkcionalnoj realnosti. Novi svetski poredak stimuliše pop-psihološki bihejviorizam zasnovan na citatima pokojnih velikana. Ipak, izvitoperen je i obojen pogrešnim kontekstom. To se zove kontrola uma nad čovečanstvom, a podobnost joj je drugo ime. Kodovi nam se već podvlače pod kožu.

New Age

Najprofitabilniji sport je takmičenje „zabadanja noževa“. Što dublje, po mogućstvu s leđa. Potom tijumfalno mahanje svojim surovim postignućima pred bliskima koji to nikada nisu, niti će biti. Aplauz! Jer to je ono čime prazne duše trguju, a praznina se ne da ispuniti. Niko više ne plače, jer suze su za luzere. Prejaki pred spavanje potpomažu farmakološku industriju hipnorika i tonu u san bez REM faze. Nema se vremena za očaj i tugu, vreme je novac, tj, vreme je postalo novac, a novcem se kupuje vreme. Bogati ne plaču, a siroti se prave da su bogati. Svima dobro.

Uklapanjem u New Age program osmišljen za profit bez smisla za profitom, gde se ljudska jednika infiltrira u digitalni modus, a empatija i osećaj za druga postojanja, narušava jedan precizno osmišljen lanac opstanka, ali samo za „odabrane“.

Šabani, elita ulete vam k...

Instant veze, brakovi pod ugovorima, prijateljstva iz interesa, inspiracija koja je otišla pod stečaj i čeka tender, danas nas čine prividno živima. Jemo li, ili živimo pakao nekog drugog sveta?

Avganistan je, eto, nekim slučajem na istoj planeti gde i naša mama Srbija, a meni se, iskrena da budem, sere od  ove novokomponovane džibersko-esid-šabanske generacije!

Molim jedan povez preko očiju da jasnije sagledam stvarnost.